O žicama

Ne postoje univerzalne žice za svakoga. Poenta je u tome da pronađete žice koje upotpunjuju kvalitet vašeg instrumenta i stila sviranja. Zbog toga su ovde date samo neke osnovne informacije koje vam mogu pomoći prilikom izbora žica.

Svaki tip žica ima svoje specifične karakteristike koje mogu da promene zvuk instrumenta. Ove karakteristike mogu učiniti suptilne promene u kvalitetu zvuka, pogodnosti sviranja, reagovanju instrumenta. Sa druge strane, svaki instrument ima svoje personalne karakteristike i zbog toga može bolje ili lošije da reaguje na pojedine tipove žica. Sve u svemu, žice koje dobro reaguju na jednom instrumentu, ne moraju da daju dobar zvuk na nekom drugom.

Takođe postoji neizmeran broj stilova sviranja koji diktiraju izbor žica. Klasičan violinista može da izabere žice koje su sasvim neprikladne za nekog folk muzičara. Džez basista, koji svira uglavnom picikato, izabraće žice koje će simfonijskom basisti činiti teškoće pri sviranju.

Vekovima su sve muzičke žice pravljene od ovčijih creva. Od 16. veka tanje žice se obavijaju srebrnom žicom, a danas su skoro sve crevnate žice obavijene aluminijumom ili srebrom. U ranim godinama 20. veka predstavljene su metalne žice koje poboljšavaju stabilnost tona i produžuju trajnost. Čelične E žice za violinu postaju veoma popularne, prvenstveno zbog čestog pucanja crevnate E žice.

Pre otprilike 30-ak godina Thomastik-Infeld je predstavio svoje revolucionarne Dominant žice sa perlon jezgrom. One su delile mnoge tonske karakteristike crevnatih žica, ali sa mnogo više stabilnosti u tonu i manje potrebe stalnog štimovanja. Danas su ove žice najpopularnije među studentima i klasičnim muzičarima.

Crevnate žice

Mnogi klasični muzičari još uvek preferiraju crevnate žice zbog njihovog toplog zvuka, kompleksnosti i bogatih međutonova. Kada svirate na crevnatim žicama možete čuti mnogo više nego samo neki jednostavan ton. Muzičari koji izvode ranu muziku na instrumentima podešenim u baroknom stilu koriste isključivo crevnate žice.

Naravno, sa crevnatim žicama postoje neki problemi, kao što je njihova nestabilnost. Kod njih postoji potreba za čestim štimovanjem, pogotovu u prvoj nedelji posle montiranja zbog njihovog istezanja.

One su takođe veoma osetljive na promene temperature i vlažnosti. Nadalje, one su skuplje od većine drugih žica. Zbog svih ovih karakteristika ne preporučuju se početnicima, pa čak ni studentima.

Čelične žice

Žice sa čeličnim jezgrom postoje delimično zbog povlačenja crevnatih žica i kao ustupak početnicima. One imaju veoma stabilan ton, odmah nakon montiranja. Takođe, imaju zvuk potpuno različit od crevnatih žica sa tendencijom ka čistom, kristalnom, jednostavnom zvuku i obično malo tvrđem sa samo nekoliko međutonova i bez komleksnosti. Ovi kvaliteti nisu presudni za čelo, gde sve metalne žice predstavljaju standard.

Čelične žice su često podržane od ne-klasičnih muzičara, posebno od folk violinista, a takođe i od mnogih džez muzičara. One takođe dobro funkcionišu sa manjim, jeftinim studentskim instrumentima. Nadalje, većina basista koriste čelične žice.

Postoje i veoma interesantne izmene u konstrukciji čeličnih žica koje pobuđuju poseban interes kod čelista. Čelično jezgro (obično tanka vlakna podužnog ili spiralnog čelika) je sada omotano različitim metalima kao što su aluminijum, hrom-čelik, tungsten, srebro i najčešće titanijum. Ove promene u tehnologiji omogućavaju proizvođačima da prozvodu žice sa sofisticiranijim zvukom.

Sintetičke žice

Od pre 30-tak godina sve više i više muzičara se sa crevnatih prebacuju na sintetičke žice. Kod većine ovih žica za jezgro se koristi perlon, jedna vrsta najlona.

Ove žice imaju mnoge tonske karakteristike crevnatih žica, ali sa mnogo stabilnijim tonom i generalno imaju bolju reakciju. Postoji mnogo manja potreba za štimovanjem i "usvirane" su za dan-dva posle montiranja, za razliku od uobičajenih nedelju dana potrebnih za stabilizaciju crevnatih žica.

Pošto im je jezgro sintetičko, ove žice bi trebalo da su postojanije u kvalitetu od crevnatih, ali imaju neke nedostatke u kompleksnosti zvuka. Zbog toga, neki muzičari i dalje preferiraju crevnate žice. Danas na tržištu postoji veliki broj različitih sintetičkih žica, svaka sa svojim specifičnim karakteristikama.

Debljina - jačina žica

Skoro sve žice su raspoložive u različitim debljinama, koje se izražavaju tenzijom žice: meka (tanje), srednja i jaka (deblje). Crevnate žice dolaze sa različitim debljinama označenim brojevima. Proizvođači često koriste svoje nazive za određene debljine žica:

• tanje: Dolce, Weich, Soft ili Light
• srednje: Medium ili Mittel
• deblje: Forte, Stark, Orchestra ili Strong

Većina muzičara koriste žice srednje debljine. Generalno, deblje žice zahtevaju veću zategnutost da bi dostigle željenu visinu tona. Ova zategnutost proizvodi jači i ponekad puniji zvuk, ali sa sporijom reakcijom. Tanje žice zahtevaju manju zategnutost i brže reaguju, ali sa manjom jačinom i tanjim zvukom.

Koju debljinu odabrati zavisi od kvaliteta svakog instrumenta. Violini trebaju deblje žice da joj daju "udarac" ili snagu i punoću zvuka, dok kod drugih instrumenata ove debele žice će ugušiti zvuk i učiniti ga dosadnim. Nasuprot tome, tanje žice mogu pomoći instrumentu sa nefokusiranim, nejasnim zvukom.

Svaki instrument različito reaguje na različite žice. Jedini način da odredite optimalne žice je da probate različite žice na vašem instrumentu.

Montiranje žica

Preporučljivo je da se žice menjaju svakih šest meseci. Vremenom žice gube svoju jasnoću i postaju monotone i ne reaguju. Mnogi muzičari ne uviđaju kako se zvuk njihovih žica vremenom menja zbog toga što su te promene postepene.

• Kada menjate žice, menjajte ih jednu po jednu tako da ostale drže potrebnu zategnutost.
• Pre postavljanja žice, mekom grafitnom olovkom pređite preko useka na pragu i kobilici, jer je grafit mazivo koje smanjuje šansu za kidanje žice.
• Posle postavljanja i štimovanja svake nove žice, vratite se na ostale novopostavljene žice i doštimajte ih.
• Ne zatežite žice više od normalne visine tona pošto se time žica slabi i povećava šansa za njeno kidanje.
• Žice treba namotavati ujednačeno od centra čivije prema ivici kasete, ali da ne naležu na kasetu.

Stanje praga, čivija, kobilice i žičnjaka vašeg instrumenta je veoma važno. Žice treba korektno da naležu u useke na pragu i kobilici. Ako su useci istrošeni ili neravni, žice će se lakše kidati. Ukoliko niste sigurni, montiranje žica prepustite stručnjaku.

Iz naše ponude